(DK)
1 Kings
2
:
1
A kad dođe vrijeme Davidu da umre, zapovjedi Solomunu sinu svojemu govoreći:
(DK)
1 Kings
2
:
2
Ja idem kuda ide sve na zemlji; a ti budi hrabar i budi čovjek.
(DK)
1 Kings
2
:
3
I drži što ti je Gospod Bog tvoj zapovjedio da držiš, hodeći putovima njegovim i držeći uredbe njegove i zapovijesti njegove i zakone njegove i svjedočanstva njegova, kako je napisano u zakonu Mojsijevu, da bi napredovao u svemu što uzradiš i za čim se god okreneš,
(DK)
1 Kings
2
:
4
Da bi Gospod ispunio riječ svoju koju mi je rekao govoreći: ako uspaze sinovi tvoji na put svoj hodeći preda mnom vjerno, svijem srcem svojim i svom dušom svojom, tada ti neće nestati čovjeka na prijestolu Izrailjevu.
(DK)
1 Kings
2
:
5
A ti znaš šta mi je učinio Joav sin Serujin, šta je učinio dvjema vojvodama Izrailjevijem, Aveniru sinu Nirovu i Amasi sinu Jeterovu, koje ubi prolivši u miru krv kao u ratu, i okalja krvlju kao u ratu pojas svoj oko sebe, i obuću svoju na nogu.
(DK)
1 Kings
2
:
6
Učini dakle po mudrosti svojoj, i nemoj dati da se sijeda glava njegova spusti s mirom u grob.
(DK)
1 Kings
2
:
7
Sinovima pak Varzelaja od Galada učini milost, i neka budu među onima koji jedu za tvojim stolom, jer su tako došli k meni kad sam bježao od Avesaloma brata tvojega.
(DK)
1 Kings
2
:
8
I eto, kod tebe je Simej sin Girin od Venijamina iz Vaurima, koji me je ljuto ružio kad iđah u Mahanajim; ali mi dođe na susret na Jordan, i zakleh mu se Gospodom rekavši: neću te ubiti mačem.
(DK)
1 Kings
2
:
9
Ali mu ti nemoj oprostiti, jer si mudar čovjek i znaćeš šta ćeš mu učiniti, da opraviš sijedu glavu njegovu s krvlju u grob.
(DK)
1 Kings
2
:
10
Tako počinu David kod otaca svojih, i bi pogreben u gradu Davidovu.
(DK)
1 Kings
2
:
11
A carova David nad Izrailjem četrdeset godina: u Hevronu carova sedam godina, a u Jerusalimu carova trideset i tri godine.
(DK)
1 Kings
2
:
12
I Solomun sjede na prijesto Davida oca svojega, i carstvo se njegovo utvrdi jako.
(DK)
1 Kings
2
:
13
Tada dođe Adonija sin Agitin k Vitsaveji materi Solomunovoj; a ona reče: jesi li dobro došao? A on reče: dobro.
(DK)
1 Kings
2
:
14
Potom reče: imam nešto da ti kažem. A ona reče: govori.
(DK)
1 Kings
2
:
15
Tada reče: ti znaš da je moje bilo carstvo, i da je u mene bio upro oči sav Izrailj da ja budem car; ali se carstvo prenese i dopade bratu mojemu, jer mu ga Gospod dade.
(DK)
1 Kings
2
:
16
Zato te sada molim za jedno; nemoj me odbiti. A ona mu reče: govori.
(DK)
1 Kings
2
:
17
A on reče: govori caru Solomunu, jer ti on neće odbiti, neka mi da za ženu Avisagu Sunamku.
(DK)
1 Kings
2
:
18
A Vitsaveja reče: dobro, ja ću govoriti caru za te.
(DK)
1 Kings
2
:
19
I dođe Vitsaveja k caru Solomunu da mu govori za Adoniju; a car usta i srete je i pokloniv joj se sjede na svoj prijesto, i zapovjedi te namjestiše stolicu materi njegovoj, i ona sjede njemu s desne strane.
(DK)
1 Kings
2
:
20
Tada ona reče: iskala bih od tebe jednu malu stvar, nemoj me odbiti. A car joj reče: išti, majko, neću te odbiti.
(DK)
1 Kings
2
:
21
Ona reče: podaj Avisagu Sunamku Adoniji bratu svojemu za ženu.
(DK)
1 Kings
2
:
22
A car Solomun odgovori materi svojoj i reče: zašto išteš Avisagu Sunamku za Adoniju? išti i carstvo za nj, jer je on brat moj stariji i ima uza se Avijatara sveštenika i Joava sina Serujina.
(DK)
1 Kings
2
:
23
I zakle se car Solomun Gospodom govoreći: tako da mi učini Bog i tako da doda, sebi na smrt kaza to Adonija danas.
(DK)
1 Kings
2
:
24
I zato, tako da je živ Gospod, koji me je utvrdio i posadio me na prijestolu Davida oca mojega, i koji mi je načinio kuću kao što je rekao, danas će poginuti Adonija.
(DK)
1 Kings
2
:
25
I posla car Solomun Venaju sina Jodajeva, koji uloži na nj, te pogibe.
(DK)
1 Kings
2
:
26
A Avijataru svešteniku reče car: idi u Anatot na njivu svoju, jer si zaslužio smrt, ali te neću danas pogubiti, jer si nosio kovčeg Gospodnji pred Davidom ocem mojim i podnosio si sve nevolje koje je podnosio otac moj.
(DK)
1 Kings
2
:
27
Tako Solomun svrgne Avijatara da ne bude sveštenik Gospodnji, da ispuni riječ Gospodnju što reče u Silomu za dom Ilijev.
(DK)
1 Kings
2
:
28
I ovaj glas dođe do Joava; a Joav bješe pristao za Adonijom, premda za Avesalomom ne bješe pristao; i uteče Joav u šator Gospodnji i uhvati se za rogove oltaru.
(DK)
1 Kings
2
:
29
I javiše caru Solomunu: Joav uteče u šator Gospodnji, i eno ga kod oltara. A Solomun posla Venaju sina Jodajeva govoreći: idi, uloži na nj.
(DK)
1 Kings
2
:
30
I ušav Venaja u šator Gospodnji reče mu: car je kazao: izidi. A on reče: neću; nego ovdje hoću da umrem. A Venaja javi caru govoreći: tako reče Joav i tako mi odgovori.
(DK)
1 Kings
2
:
31
A car mu reče: učini kako je rekao, uloži na nj, i pogrebi ga, i skini s mene i s doma oca mojega krv pravu koju je prolio Joav.
(DK)
1 Kings
2
:
32
I neka Gospod obrati krv njegovu na njegovu glavu, što uloži na dva čovjeka pravednija i bolja od sebe, i ubi ih mačem bez znanja oca mojega Davida: Avenira sina Nirova vojvodu Izrailjeva i Amasu sina Jeterova vojvodu Judina;
(DK)
1 Kings
2
:
33
Neka se dakle krv njihova vrati na glavu Joavovu i na glavu sjemena njegova dovijeka; a Davidu i sjemenu njegovu i domu njegovu i prijestolu njegovu neka bude mir dovijeka od Gospoda.
(DK)
1 Kings
2
:
34
I otide Venaja sin Jodajev, i uloži na nj i pogubi ga, i bi pogreben kod kuće svoje u pustinji.
(DK)
1 Kings
2
:
35
Tada postavi car Venaju sina Jodajeva na njegovo mjesto nad vojskom, a Sadoka sveštenika postavi car na mjesto Avijatarovo.
(DK)
1 Kings
2
:
36
Potom posla car i dozva Simeja, i reče mu: sagradi sebi kuću u Jerusalimu, pa tu sjedi, i ne izlazi odatle nikuda.
(DK)
1 Kings
2
:
37
Jer u koji dan izideš i prijeđeš preko potoka Kedrona, znaj zacijelo da ćeš poginuti, i krv će tvoja pasti na tvoju glavu.
(DK)
1 Kings
2
:
38
A Simej reče caru: dobra je ta riječ; kako je rekao gospodar moj car, tako će učiniti sluga tvoj. I sjedje Simej u Jerusalimu dugo vremena.
(DK)
1 Kings
2
:
39
Ali se dogodi poslije tri godine, te utekoše dvije sluge Simejeve k Ahisu sinu Mašinu caru Gatskom. I bi javljeno Simeju: eno ti slugu u Gatu.
(DK)
1 Kings
2
:
40
Tada usta Simej, i osamari svoga magarca, i otide u Gat k Ahisu da traži sluge svoje. I vrati se Simej, i dovede natrag sluge svoje iz Gata.
(DK)
1 Kings
2
:
41
I javiše Solomunu da je Simej bio otišao iz Jerusalima u Gat, i da se vratio.
(DK)
1 Kings
2
:
42
Tada car poslav dozva Simeja, i reče mu: nijesam li te zakleo Gospodom i nijesam li ti tvrdo rekao: u koji dan izideš kuda mu drago, znaj zacijelo da ćeš poginuti? I ti mi reče: dobra je ta riječ koju čuh.
(DK)
1 Kings
2
:
43
Zašto dakle nijesi držao zakletve Gospodnje i zapovijesti koju sam ti zapovjedio?
(DK)
1 Kings
2
:
44
Potom reče car Simeju: ti znaš sve zlo za koje zna srce tvoje, što si učinio Davidu ocu mojemu; Gospod vraća tvoje zlo na tvoju glavu.
(DK)
1 Kings
2
:
45
A car će Solomun biti blagosloven i prijesto Davidov utvrđen pred Gospodom dovijeka.
(DK)
1 Kings
2
:
46
I zapovjedi car Venaji sinu Jodajevu, te izide i uloži na nj, te pogibe. I carstvo se utvrdi u ruci Solomunovoj.