(DK) Job 30 : 1 A sada smiju mi se mlađi od mene, kojima otaca ne bih bio htio metnuti sa psima stada svojega.
(DK) Job 30 : 2 A na što bi mi i bila sila ruku njihovijeh? u njima bješe propala starost.
(DK) Job 30 : 3 Od siromaštva i gladi samoćovahu bježeći na suha, mračna, pusta i opustošena mjesta;
(DK) Job 30 : 4 Koji brahu lobodu po čestama, i smrekovo korijenje bješe im hrana.
(DK) Job 30 : 5 Između ljudi bijahu izgonjeni i vikaše se za njima kao za lupežem.
(DK) Job 30 : 6 Življahu po strašnijem uvalama, po jamama u zemlji i u kamenu.
(DK) Job 30 : 7 Po grmovima rikahu, pod trnjem se skupljahu.
(DK) Job 30 : 8 Bijahu ljudi nikakvi i bez imena, manje vrijedni nego zemlja.
(DK) Job 30 : 9 I njima sam sada pjesma, i postah im priča.
(DK) Job 30 : 10 Gade se na me, idu daleko od mene i ne ustežu se pljuvati mi u lice.
(DK) Job 30 : 11 Jer je Bog odapeo moju tetivu i muke mi zadao te zbaciše uzdu preda mnom.
(DK) Job 30 : 12 S desne strane ustaju momci, potkidaju mi noge, i nasipaju put k meni da me upropaste.
(DK) Job 30 : 13 Raskopaše moju stazu, umnožiše mi muke, ne treba niko da im pomaže.
(DK) Job 30 : 14 Kao širokim prolomom naviru, i navaljuju preko razvalina.
(DK) Job 30 : 15 Strahote navališe na me, i kao vjetar tjeraju dušu moju, i kao oblak prođe sreća moja.
(DK) Job 30 : 16 I sada se duša moja ražljeva u meni, stigoše me dani mučni.
(DK) Job 30 : 17 Noću probada mi kosti u meni, i žile moje ne odmaraju se.
(DK) Job 30 : 18 Od teške sile promijenilo se odijelo moje, i kao ogrlica u košulje moje steže me.
(DK) Job 30 : 19 Bacio me je u blato, te sam kao prah i pepeo.
(DK) Job 30 : 20 Vičem k tebi, a ti me ne slušaš; stojim pred tobom, a ti ne gledaš na me.
(DK) Job 30 : 21 Pretvorio si mi se u ljuta neprijatelja; silom ruke svoje suprotiš mi se.
(DK) Job 30 : 22 Podižeš me u vjetar, posađuješ me na nj, i rastapaš u meni sve dobro.
(DK) Job 30 : 23 Jer znam da ćeš me odvesti na smrt i u dom određeni svjema živima.
(DK) Job 30 : 24 Ali neće pružiti ruke svoje u grob; kad ih stane potirati, oni neće vikati.
(DK) Job 30 : 25 Nijesam li plakao radi onoga koji bijaše u zlu? nije li duša moja žalosna bivala radi ubogoga?
(DK) Job 30 : 26 Kad se dobru nadah, dođe mi zlo; i kad se nadah svjetlosti, dođe mrak.
(DK) Job 30 : 27 Utroba je moja uzavrela, i ne može da se umiri, zadesiše me dani mučni.
(DK) Job 30 : 28 Hodim crn, ne od sunca, ustajem i vičem u zboru.
(DK) Job 30 : 29 Brat postah zmajevima i drug sovama.
(DK) Job 30 : 30 Pocrnjela je koža na meni i kosti moje posahnuše od žege.
(DK) Job 30 : 31 Gusle se moje pretvoriše u zapijevku, i svirala moja u plač.