(DK)
Mark
7
:
1
I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika koji bijahu došli iz Jerusalima.
(DK)
Mark
7
:
2
I vidjevši neke od učenika njegovijeh da nečistijem, to jest neumivenijem, rukama jedu hljeb, ukoriše ih.
(DK)
Mark
7
:
3
Jer fariseji i svi Jevreji ne jedu dok ne umiju ruku do lakata, držeći se onoga što im je ostalo od starijeh;
(DK)
Mark
7
:
4
I kad dođu s pazara, ne jedu dok se ne umiju; i još mnogo ima što su primili te drže: peru čaše i žbanove i kotlove i klupe.
(DK)
Mark
7
:
5
A potom pitahu ga fariseji i književnici: zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starijeh, nego jedu hljeb neumivenijem rukama?
(DK)
Mark
7
:
6
A on odgovarajući reče im: dobro je prorokovao Isaija za vas licemjere, kao što je pisano: ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.
(DK)
Mark
7
:
7
No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovijestima ljudskijem.
(DK)
Mark
7
:
8
Jer ostaviste zapovijesti Božije, a držite običaje ljudske, pranje žbanova i čaša; i druga mnoga takova činite.
(DK)
Mark
7
:
9
I reče im: dobro ukidate zapovijest Božiju da svoj običaj sačuvate.
(DK)
Mark
7
:
10
Jer Mojsije reče: poštuj oca svojega i mater svoju; i: koji opsuje oca ili mater smrću da umre.
(DK)
Mark
7
:
11
A vi kažete: ako reče čovjek ocu ili materi: korvan, to jest: prilog je čim bih ti ja mogao pomoći.
(DK)
Mark
7
:
12
I tako ne date mu ništa učiniti ocu svojemu ili materi svojoj,
(DK)
Mark
7
:
13
Ukidajući riječ Božiju svojijem običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.
(DK)
Mark
7
:
14
I dozvavši sav narod reče im: poslušajte mene svi, i razumijte.
(DK)
Mark
7
:
15
Ništa nema što bi čovjeka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čovjeka.
(DK)
Mark
7
:
16
Ako ko ima uši da čuje neka čuje.
(DK)
Mark
7
:
17
I kad dođe od naroda u kuću pitahu ga učenici njegovi za priču.
(DK)
Mark
7
:
18
I reče im: zar ste i vi tako nerazumni? Ne razumijete li da što god u čovjeka spolja ulazi ne može ga opoganiti?
(DK)
Mark
7
:
19
Jer mu ne ulazi u srce nego u trbuh; i izlazi napolje čisteći sva jela.
(DK)
Mark
7
:
20
Još reče: što izlazi iz čovjeka ono pogani čovjeka;
(DK)
Mark
7
:
21
Jer iznutra iz srca ljudskoga izlaze misli zle, preljube, kurvarstva, ubistva,
(DK)
Mark
7
:
22
Krađe, lakomstva, pakosti, zloće, lukavstvo, sramote, zlo oko, huljenje na Boga, ponos, bezumlje.
(DK)
Mark
7
:
23
Sva ova zla iznutra izlaze, i pogane čovjeka.
(DK)
Mark
7
:
24
I ustavši odande otide na krajeve Tirske i Sidonske, i ušavši u kuću šćadijaše da niko ne čuje za nj; i ne može se sakriti.
(DK)
Mark
7
:
25
Jer čuvši za nj žena što u njezinoj kćeri bijaše duh nečisti, dođe i pade k nogama njegovima.
(DK)
Mark
7
:
26
A žena ta bijaše Grkinja rodom Sirofiničanka, i moljaše ga da istjera đavola iz kćeri njezine.
(DK)
Mark
7
:
27
A Isus reče joj: stani da se najprije djeca nahrane; jer nije pravo uzeti hljeb od djece i baciti psima.
(DK)
Mark
7
:
28
A ona odgovarajući reče mu: da, Gospode; ali i psi pod trpezom jedu od mrva djetinjijeh.
(DK)
Mark
7
:
29
I reče joj: za tu riječ idi; iziđe đavo iz kćeri tvoje.
(DK)
Mark
7
:
30
I došavši kući nađe da je đavo izišao, i kći ležaše na odru.
(DK)
Mark
7
:
31
I opet iziđe Isus iz krajeva Tirskijeh i Sidonskijeh i dođe na more Galilejsko u krajeve Desetogradske.
(DK)
Mark
7
:
32
I dovedoše k njemu gluha i mutava, i moljahu ga da metne na nj ruku.
(DK)
Mark
7
:
33
I uzevši ga iz naroda nasamo metnu prste svoje u uši njegove, i pljunuvši dohvati se jezika njegova;
(DK)
Mark
7
:
34
I pogledavši na nebo uzdahnu, i reče mu: Efata, to jest: otvori se.
(DK)
Mark
7
:
35
I odmah mu se otvoriše uši, i razdriješi se sveza jezika njegova, i govoraše lijepo.
(DK)
Mark
7
:
36
I zaprijeti im da nikome ne kazuju; ali što im on zabranjivaše oni još većma razglašivahu.
(DK)
Mark
7
:
37
I vrlo se divljahu govoreći: sve dobro čini; i gluhe čini da čuju i nijeme da govore.