(JB) Genesis 42 : 1 Kad je Jakov čuo da u Egiptu ima žita, reče svojim sinovima: "Što tu zurite jedan u drugoga?
(JB) Genesis 42 : 2 Čujem da ima žita u Egiptu. Otiđite dolje te nam ga odande nabavite da ostanemo na životu i ne pomremo."
(JB) Genesis 42 : 3 Tako desetero Josipove braće siđe da nabavi žita iz Egipta.
(JB) Genesis 42 : 4 Benjamina, Josipova pravog brata, Jakov ne posla s ostalima. "Da ga ne bi zadesila kakva nesreća", govorio je.
(JB) Genesis 42 : 5 Među onima koji su išli nabavljati žito, jer u zemlji kanaanskoj vladaše glad, bijahu i sinovi Izraelovi.
(JB) Genesis 42 : 6 Josip je bio namjesnik u zemlji; on je dijelio žito svemu svijetu. Dođu tako i Josipova braća i poklone mu se licem do zemlje.
(JB) Genesis 42 : 7 Josip prepozna braću čim ih ugleda, ali se prema njima vladao kao stranac i oštro im govorio. Zapita ih: "Odakle dolazite?" Odgovore: "Iz zemlje kanaanske došli smo da kupimo hrane."
(JB) Genesis 42 : 8 Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali.
(JB) Genesis 42 : 9 Josip se sjeti snova što ih je o njima sanjao. I reče im: "Vi ste uhode! Došli ste da izvidite slaba mjesta ove zemlje."
(JB) Genesis 42 : 10 Oni mu odgovore: "Ne, gospodaru! Tvoje su sluge došle da nabave hrane.
(JB) Genesis 42 : 11 Svi smo sinovi jednog oca; pošteni smo ljudi; sluge tvoje nikad nisu bile uhode."
(JB) Genesis 42 : 12 On će im opet: "Ne, nego ste došli da izvidite slaba mjesta ove zemlje."
(JB) Genesis 42 : 13 Nato oni uzvrate: "Nas, tvojih slugu, bijaše dvanaestero braće - sinovi jednog oca, u zemlji kanaanskoj; najmlađi je sad s ocem, a jednoga više nema."
(JB) Genesis 42 : 14 No Josip im dobaci: "Onako kako sam vam već rekao: vi ste uhode!
(JB) Genesis 42 : 15 Ovako ću vas iskušati: odavde, tako mi faraona, nećete izići ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo!
(JB) Genesis 42 : 16 Pošaljite jednoga između sebe da vam dovede brata, a vi ostali u zatvor! Tako ću iskušati vaše riječi i vidjeti je li u vas istina ili nije. Inače, tako mi faraona, vi ste uhode!"
(JB) Genesis 42 : 17 Potom ih baci u zatvor na tri dana.
(JB) Genesis 42 : 18 Treći im dan reče Josip: "Izvršite to, i ostat ćete na životu, jer sam ja čovjek bogobojazan.
(JB) Genesis 42 : 19 Ako ste pošteni, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a vi ostali idite i nosite žito svojim izgladnjelim domovima.
(JB) Genesis 42 : 20 Poslije toga dovedite mi svoga najmlađeg brata, tako da se obistine vaše riječi te da ne izginete." Oni pristanu.
(JB) Genesis 42 : 21 Zatim je jedan drugom govorio : "Jao nama! Stiže nas kazna zbog našega brata; gledali smo njegovu muku dok nas je molio za milost, ali ga nismo uslišali. Stoga nas je ova nevolja snašla."
(JB) Genesis 42 : 22 Ruben im odvrati: "Zar vam nisam govorio: Ne ogrešujte se o mladića! Ali vi niste slušali. Sad se traži račun za njegovu krv."
(JB) Genesis 42 : 23 Nisu znali da ih Josip razumije, jer su se s njim razgovarali preko tumača.
(JB) Genesis 42 : 24 On se od njih udalji te zaplaka. Opet se vrati i razgovaraše s njima. Onda izdvoji Šimuna između njih i naredi da bude svezan na njihove oči.
(JB) Genesis 42 : 25 Potom Josip zapovjedi da im vreće napune žitom; da svakome njegov novac metnu u vreću i da im daju poputninu. Tako im učine.
(JB) Genesis 42 : 26 Tada oni natovare žito na svoje magarce i krenu odande.
(JB) Genesis 42 : 27 Kad na prenoćištu jedan od njih otvori svoju vreću da nahrani magarca, opazi svoj novac ozgo u vreći.
(JB) Genesis 42 : 28 Moj je novac vraćen! - povika braći. - "Evo ga u mojoj vreći!" Zadrhta srce u njima. Zgledaše se, uplašeni, i rekoše: "Što nam ovo Bog uradi!"
(JB) Genesis 42 : 29 Došavši k svome ocu Jakovu u zemlju kanaansku, kazaše mu sve što ih je snašlo.
(JB) Genesis 42 : 30 Čovjek koji je gospodar one zemlje, rekoše, "oštro nam je govorio i optužio nas kao uhode.
(JB) Genesis 42 : 31 Pošteni smo ljudi, kazasmo mu, i nikad nismo bili uhode.
(JB) Genesis 42 : 32 Bilo nas je dvanaestero braće, sinovi istog oca, ali jednoga više nema, dok se najmlađi sad nalazi s našim ocem u zemlji kanaanskoj.
(JB) Genesis 42 : 33 Ali čovjek koji je gospodar one zemlje reče nam: 'Ovim ću doznati da ste pošteni ljudi: ostavite jednoga brata kod mene, a vi ostali uzmite što vam treba za izgladnjele domove, pa idite.
(JB) Genesis 42 : 34 Onda mi dovedite svoga najmlađeg brata, tako da znam da niste uhode, nego pošteni ljudi. Poslije toga vratit ću vam vašeg brata, i vi ćete se moći slobodno kretati u ovoj zemlji.'"
(JB) Genesis 42 : 35 Kako su praznili svoje vreće, svaki nađe u vreći svoju kesu. Opazivši to, zapadoše u strah - i oni i njihov otac.
(JB) Genesis 42 : 36 Mene vi ostavljate bez djece! - reče im njihov otac. - "Josipa je nestalo, Šimuna nema, a sad biste odveli i Benjamina. Sve se to na me svaljuje!"
(JB) Genesis 42 : 37 Onda Ruben reče svome ocu: "Ubij moja dva sina ako ti ga ja natrag ne dovedem! Predaj ga u moje ruke, i ja ću ti ga vratiti!"
(JB) Genesis 42 : 38 Moj sin neće s vama! - uzvrati on. - "Njegov je pravi brat već mrtav, a on je ostao sam. Ako bi ga na putu na koji ćete poći snašla nesreća, u tuzi biste otpravili moju sijedu glavu dolje u Šeol."