JB - Job 31

(JB) Job 31 : 1 Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.

(JB) Job 31 : 2 A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?

(JB) Job 31 : 3 Ta nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?

(JB) Job 31 : 4 Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?

(JB) Job 31 : 5 Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?

(JB) Job 31 : 6 Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!

(JB) Job 31 : 7 Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,

(JB) Job 31 : 8 neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!

(JB) Job 31 : 9 Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,

(JB) Job 31 : 10 neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!

(JB) Job 31 : 11 Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,

(JB) Job 31 : 12 užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.

(JB) Job 31 : 13 Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,

(JB) Job 31 : 14 što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?

(JB) Job 31 : 15 Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?

(JB) Job 31 : 16 Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?

(JB) Job 31 : 17 Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?

(JB) Job 31 : 18 Ta od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!

(JB) Job 31 : 19 Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača

(JB) Job 31 : 20 a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?

(JB) Job 31 : 21 Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,

(JB) Job 31 : 22 nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!

(JB) Job 31 : 23 Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.

(JB) Job 31 : 24 Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'

(JB) Job 31 : 25 Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?

(JB) Job 31 : 26 Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,

(JB) Job 31 : 27 moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?

(JB) Job 31 : 28 Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.

(JB) Job 31 : 29 Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,

(JB) Job 31 : 30 ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?

(JB) Job 31 : 31 Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'Ta koga nije on mesom nasitio'?

(JB) Job 31 : 32 Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.

(JB) Job 31 : 33 Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu

(JB) Job 31 : 34 jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?

(JB) Job 31 : 35 O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,

(JB) Job 31 : 36 i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.

(JB) Job 31 : 37 Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti.

(JB) Job 31 : 38 Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;

(JB) Job 31 : 39 ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,

(JB) Job 31 : 40 [40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.