(dkc)
Luke
17
:
1
А ученицима рече: није могуће да не дођу саблазни; али тешко ономе с кога долазе;
(dkc)
Luke
17
:
2
Боље би му било да му се воденични камен објеси о врату, и да га баце у море, него да саблазни једнога од овијех малијех.
(dkc)
Luke
17
:
3
Чувајте се. Ако ти сагријеши брат твој, накарај га; па ако се покаје, опрости му.
(dkc)
Luke
17
:
4
И ако ти седам пута на дан сагријеши, и седам пута на дан дође к теби и рече: кајем се, опрости му.
(dkc)
Luke
17
:
5
И рекоше апостоли Господу: дометни нам вјере.
(dkc)
Luke
17
:
6
А Господ рече: кад бисте имали вјере колико зрно горушичино, и рекли бисте овоме дубу: ишчупај се и усади се у море, и послушао би вас.
(dkc)
Luke
17
:
7
Који пак од вас кад има слугу који оре или чува стоку па кад дође из поља, рече му: ходи брзо и сједи за трпезу?
(dkc)
Luke
17
:
8
Него не каже ли му: уготови ми да вечерам, и запрегни се те ми служи док једем и пијем, па онда и ти једи и пиј?
(dkc)
Luke
17
:
9
Еда ли ће он захвалити слузи томе кад сврши што му се заповједи? Не вјерујем.
(dkc)
Luke
17
:
10
Тако и ви кад свршите све што вам је заповјеђено, говорите: ми смо залудне слуге, јер учинисмо што смо били дужни чинити.
(dkc)
Luke
17
:
11
И кад иђаше у Јерусалим, он пролажаше између Самарије и Галилеје.
(dkc)
Luke
17
:
12
И кад улажаше у једно село сретоше га десет губавијех људи, који сташе издалека,
(dkc)
Luke
17
:
13
И подигоше глас говорећи: Исусе учитељу! помилуј нас.
(dkc)
Luke
17
:
14
И видјевши их рече им: идите и покажите се свештеницима. И они идући очистише се.
(dkc)
Luke
17
:
15
А један од њих видјевши да се исцијели поврати се хвалећи Бога иза гласа,
(dkc)
Luke
17
:
16
И паде ничице пред ноге његове, и захвали му. И то бјеше Самарјанин.
(dkc)
Luke
17
:
17
А Исус одговарајући рече: не исцијелише ли се десеторица? Гдје су дакле деветорица?
(dkc)
Luke
17
:
18
Како се међу њима који не нађе да се врати да захвали Богу, него сам овај туђин?
(dkc)
Luke
17
:
19
И рече му: устани, иди; вјера твоја поможе ти.
(dkc)
Luke
17
:
20
А кад га упиташе фарисеји: кад ће доћи царство Божије? одговарајући рече им: царство Божије неће доћи да се види;
(dkc)
Luke
17
:
21
Нити ће се казати: ево га овдје или ондје; јер гле, царство је Божије унутра у вама.
(dkc)
Luke
17
:
22
А ученицима рече: доћи ће вријеме кад ћете зажељети да видите један дан сина човјечијега, и нећете видјети.
(dkc)
Luke
17
:
23
И рећи ће вам: ево овдје је, или: ено ондје; али не излазите, нити тражите.
(dkc)
Luke
17
:
24
Јер како што муња сине с неба, и засвијетли се преко свега што је под небом, тако ће бити и син човјечиј у свој дан.
(dkc)
Luke
17
:
25
Али му најприје треба много пострадати, и окривљену бити од рода овога.
(dkc)
Luke
17
:
26
И како је било у вријеме Нојево онако ће бити у дане сина човјечијега:
(dkc)
Luke
17
:
27
Јеђаху, пијаху, жењаху се, удаваху се до онога дана кад Ноје уђе у ковчег, и дође потоп и погуби све.
(dkc)
Luke
17
:
28
Тако као што би у дане Лотове: јеђаху, пијаху, куповаху, продаваху, сађаху, зидаху;
(dkc)
Luke
17
:
29
А у дан кад изиђе Лот из Содома, удари огањ и сумпор из неба и погуби све.
(dkc)
Luke
17
:
30
Тако ће бити и у онај дан кад ће се јавити син човјечиј.
(dkc)
Luke
17
:
31
У онај дан који се деси на крову а покућство његово у кући, нека не силази да га узме; и који се деси у пољу, тако нека се не враћа натраг.
(dkc)
Luke
17
:
33
Који пође да сачува душу своју, изгубиће је; а који је изгуби, оживљеће је.
(dkc)
Luke
17
:
34
Кажем вам: у ону ноћ биће два на једноме одру, један ће се узети а други ће се оставити;
(dkc)
Luke
17
:
35
Двије ће мљети заједно, једна ће се узети а друга ће се оставити;
(dkc)
Luke
17
:
36
Два ће бити на њиви, један ће се узети а други ће се оставити.
(dkc)
Luke
17
:
37
И одговарајући рекоше му: гдје, Господе? А он им рече: гдје је стрвина онамо ће се и орлови скупити.