(dkc)
Genesis
43
:
2
Па кад поједоше жито које бијаху донијели из Мисира, рече им отац: идите опет, и купите нам мало хране.
(dkc)
Genesis
43
:
3
А Јуда му проговори и рече: тврдо нам се зарекао онај човјек говорећи: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.
(dkc)
Genesis
43
:
4
Ако ћеш пустити с нама брата нашега, ићи ћемо и купићемо ти хране.
(dkc)
Genesis
43
:
5
Ако ли нећеш пустити, нећемо ићи, јер нам је казао онај човјек: нећете видјети лица мојега, ако не буде с вама брат ваш.
(dkc)
Genesis
43
:
6
А Израиљ рече: што ми то зло учинисте и казасте човјеку да имате још једнога брата?
(dkc)
Genesis
43
:
7
А они рекоше: човјек је потанко распитивао за нас и за род наш говорећи: је ли вам јоште жив отац? имате ли још браће? а ми му одговарасмо како нас питаше. Јесмо ли могли како знати да ће казати: доведите брата својега?
(dkc)
Genesis
43
:
8
И рече Јуда Израиљу оцу својему: пусти дијете са мном, па ћемо се подигнути и отићи, да останемо живи и не помремо и ми и ти и наша дјеца.
(dkc)
Genesis
43
:
9
Ја ти се јамчим за њ, из моје га руке ишти; ако ти га не доведем натраг и преда те не ставим, да сам ти крив довијека.
(dkc)
Genesis
43
:
10
Да нијесмо толико оклијевали, до сада бисмо се два пута вратили.
(dkc)
Genesis
43
:
11
Онда рече Израиљ отац њихов: кад је тако, учините ово: узмите што најљепше има у овој земљи у своје вреће, и понесите човјеку оном дар: мало тамјана и мало меда, мирисава коријења и смирне, урме и бадема.
(dkc)
Genesis
43
:
12
А новаца понесите двојином, и узмите новце што бијаху озго у врећама вашим и однесите натраг, може бити да је погрјешка.
(dkc)
Genesis
43
:
13
И узмите брата својега, па устаните и идите опет к оном човјеку.
(dkc)
Genesis
43
:
14
А Бог свемогући да вам да да нађете милост у онога човјека, да вам пусти брата вашега другога и Венијамина; ако ли останем без дјеце, нек останем без дјеце.
(dkc)
Genesis
43
:
15
Тада узевши даре и новаца двојином, узевши и Венијамина, подигоше се и отидоше у Мисир, и изађоше пред Јосифа.
(dkc)
Genesis
43
:
16
А Јосиф кад видје с њима Венијамина, рече човјеку који управљаше кућом његовом: одведи ове људе у кућу, па накољи меса и зготови, јер ће у подне са мном јести ови људи.
(dkc)
Genesis
43
:
17
И учини човјек како Јосиф рече, и уведе људе у кућу Јосифову.
(dkc)
Genesis
43
:
18
А они се бојаху кад их човјек вођаше у кућу Јосифову, и рекоше: за новце који пређе бјеху метнути у вреће наше води нас, докле смисли како ће нас окривити, да нас зароби и узме наше магарце.
(dkc)
Genesis
43
:
19
Па приступивши к човјеку који управљаше кућом Јосифовом, проговорише му на вратима кућним,
(dkc)
Genesis
43
:
20
И рекоше: чуј, господару; дошли смо били и пређе, и куписмо хране;
(dkc)
Genesis
43
:
21
Па кад дођосмо у једну гостионицу и отворисмо вреће, а то новци свакога нас бијаху озго у врећи његовој, новци наши на мјеру; и ево смо их донијели натраг;
(dkc)
Genesis
43
:
22
А друге смо новце донијели да купимо хране; не знамо ко нам метну новце наше у вреће.
(dkc)
Genesis
43
:
23
А он им рече: будите мирни, не бојте се; Бог ваш и Бог оца вашега метнуо је благо у вреће ваше; новци су ваши били у мене. И изведе им Симеуна.
(dkc)
Genesis
43
:
24
И уведе их човјек у кућу Јосифову, и донесе им воде те опраше ноге, и магарцима њиховијем положи.
(dkc)
Genesis
43
:
25
И приправише дар чекајући докле дође Јосиф у подне, јер чуше да ће они ондје обједовати.
(dkc)
Genesis
43
:
26
И кад Јосиф дође кући, изнесоше му дар који имаху код себе, и поклонише му се до земље.
(dkc)
Genesis
43
:
27
А он их запита како су, и рече: како је отац ваш стари, за кога ми говористе? је ли јоште жив?
(dkc)
Genesis
43
:
28
А они рекоше: добро је слуга твој, отац наш; још је жив. И поклонише му се.
(dkc)
Genesis
43
:
29
А он погледав видје Венијамина брата својега, сина матере своје, и рече: је ли вам то најмлађи брат ваш за којега ми говористе? И рече: Бог да ти буде милостив, синко!
(dkc)
Genesis
43
:
30
А Јосифу гораше срце од љубави према брату својему, те брже потражи гдје ће плакати, и ушав у једну собу плака ондје.
(dkc)
Genesis
43
:
31
Послије умив се изађе, и устежући се рече: дајте објед.
(dkc)
Genesis
43
:
32
И донесоше њему напосе, и њима напосе, и Мисирцима који обједоваху у њега напосе, јер не могаху Мисирци јести с Јеврејима, јер је то нечисто Мисирцима.
(dkc)
Genesis
43
:
33
А сјеђаху пред њим старији по старјешинству својем а млађи по младости својој. И згледаху се од чуда.
(dkc)
Genesis
43
:
34
И узимајући јела испред себе слаше њима, и Венијамину допаде пет пута више него другима. И пише и напише се с њим.