(dkc)
Proverbs
17
:
1
Бољи је залогај суха хљеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
(dkc)
Proverbs
17
:
2
Разуман слуга биће господар над сином срамотнијем и с браћом ће дијелити нашљедство.
(dkc)
Proverbs
17
:
3
Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
(dkc)
Proverbs
17
:
4
Зао човјек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
(dkc)
Proverbs
17
:
5
Ко се руга сиромаху, срамоти створитеља његова; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
(dkc)
Proverbs
17
:
6
Вијенац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
(dkc)
Proverbs
17
:
7
Не приличи безумном висока бесједа, акамоли кнезу лажљива бесједа.
(dkc)
Proverbs
17
:
8
Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
(dkc)
Proverbs
17
:
9
Ко покрива пријеступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
(dkc)
Proverbs
17
:
11
Зао човјек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
(dkc)
Proverbs
17
:
12
Боље је да човјека срете медвједица којој су отети медвједићи, него безумник у свом безумљу.
(dkc)
Proverbs
17
:
13
Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
(dkc)
Proverbs
17
:
14
Ко почне свађу, отвори уставу води; зато прије него се заметне, прођи се распре.
(dkc)
Proverbs
17
:
15
Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
(dkc)
Proverbs
17
:
16
На што је благо безумноме у руци кад нема разума да прибави мудрост?
(dkc)
Proverbs
17
:
17
У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
(dkc)
Proverbs
17
:
18
Човјек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља својега.
(dkc)
Proverbs
17
:
19
Ко милује свађу, милује гријех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
(dkc)
Proverbs
17
:
20
Ко је опака срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
(dkc)
Proverbs
17
:
21
Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац луда.
(dkc)
Proverbs
17
:
22
Срце весело помаже као лијек, а дух жалостан суши кости.
(dkc)
Proverbs
17
:
23
Безбожник прима поклон из њедара да преврати путове правди.
(dkc)
Proverbs
17
:
24
Разумному је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
(dkc)
Proverbs
17
:
25
Жалост је оцу својему син безуман, и јад родитељци својој.
(dkc)
Proverbs
17
:
26
Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
(dkc)
Proverbs
17
:
27
Устеже ријечи своје човјек који зна, и тиха је духа човјек разуман.
(dkc)
Proverbs
17
:
28
И безуман кад мучи, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.