(dkc)
Acts
17
:
1
Прошавши пак Амфипољ и Аполонију дођоше у Солун, гдје бјеше зборница Јеврејска.
(dkc)
Acts
17
:
2
И Павле по обичају своме уђе к њима, и три суботе разговара се с њима из писма,
(dkc)
Acts
17
:
3
Показујући и доказујући им да је требало Христос да пострада и васкрсе из мртвијех, и да овај Исус којега ја, рече, проповиједам вама, јест Христос.
(dkc)
Acts
17
:
4
И неки од њих вјероваше, и присташе с Павлом и са Силом, и од побожнијех Грка мноштво велико, и од жена господскијех не мало.
(dkc)
Acts
17
:
5
Али тврдоврати Јевреји завиђаху, и узевши неке зле људе од простога народа, и сабравши чету, узбунише по граду, и нападоше на кућу Јасонову, и тражаху да их изведу пред народ.
(dkc)
Acts
17
:
6
А кад њих не нађоше, повукоше Јасона и неке од браће пред старјешине градске вичући: ови што замутише васиони свијет дођоше и овдје,
(dkc)
Acts
17
:
7
Које Јасон прими; и ови сви раде против ћесаревијех заповијести, говорећи да има други цар, Исус.
(dkc)
Acts
17
:
8
И смутише народ и старјешине градске који ово чуше.
(dkc)
Acts
17
:
9
Али кад их Јасон и остали задовољише одговором, пустише их.
(dkc)
Acts
17
:
10
А браћа одмах ноћу оправише Павла и Силу у Верију. Дошавши онамо уђоше у зборницу Јеврејску.
(dkc)
Acts
17
:
11
Ови пак бијаху племенитији од оних што живе у Солуну; они примише ријеч са свијем срцем, и сваки дан истраживаху по писму је ли то тако.
(dkc)
Acts
17
:
12
Тако вјероваше многи од њих, и од поштенијех Грчкијех жена и од људи не мало.
(dkc)
Acts
17
:
13
А кад разабраше Јевреји Солунски да Павле у Верији проповиједи ријеч Божију, дођоше и онамо те уздигоше и побунише народ.
(dkc)
Acts
17
:
14
А браћа онда одмах отправише Павла да иде у приморје; а Сила и Тимотије осташе ондје.
(dkc)
Acts
17
:
15
А пратиоци доведоше Павла до Атине: и примивши заповијест на Силу и Тимотија да дођу к њему што брже, вратише се.
(dkc)
Acts
17
:
16
А кад их Павле чекаше у Атини, раздражи се дух његов у њему гледајући град пун идола;
(dkc)
Acts
17
:
17
И препираше се с Јеврејима и богобојазнима у зборници, и на пазару сваки дан с онима с којима се удешаваше.
(dkc)
Acts
17
:
18
А неки од Епикуроваца и од Стојичкијех мудраца препираху се с њим; и једни говораху: шта хоће овај беспослица? А други: види се као да хоће нове богове да проповиједа. Јер им проповиједаше јеванђеље о Исусу и о васкрсенију.
(dkc)
Acts
17
:
19
Па га узеше и одведоше на Ареопаг говорећи: можемо ли разумјети каква је та нова наука што ти казујеш?
(dkc)
Acts
17
:
20
Јер нешто ново мећеш у наше уши; хоћемо дакле да видимо шта ће то бити.
(dkc)
Acts
17
:
21
А Атињани сви и путници из другијех земаља не бијаху ни за што друго него да што ново казују или слушају.
(dkc)
Acts
17
:
22
А Павле ставши насред Ареопага рече: људи Атињани! по свему вас видим да сте врло побожни;
(dkc)
Acts
17
:
23
Јер пролазећи и мотрећи ваше светиње нађох олтар на коме бјеше написано: Богу непознатоме. Којега дакле не знајући поштујете онога вам ја проповиједам.
(dkc)
Acts
17
:
24
Бог који је створио свијет и све што је у њему, он будући господар неба и земље, не живи у рукотворенијем црквама,
(dkc)
Acts
17
:
25
Нити прима угађања од руку човјечијех, као да би ономе требало што који сам даје свима живот и дихање и све.
(dkc)
Acts
17
:
26
И учинио је да од једне крви сав род човјечиј живи по свему лицу земаљскоме, и поставио је напријед одређена времена и међе њиховога живљења:
(dkc)
Acts
17
:
27
Да траже Господа, не би ли га барем опипали и нашли, премда није далеко ни од једнога нас;
(dkc)
Acts
17
:
28
Јер кроз њега живимо, и мичемо се, и јесмо; као што и неки од вашијех пјевача рекоше: јер смо и род његов.
(dkc)
Acts
17
:
29
Кад смо дакле род Божиј, не треба да мислимо да је Божанство као иконе златне или сребрне или камене, које су људи мајсторски начинили по смишљању своме.
(dkc)
Acts
17
:
30
Не гледајући дакле Бог на времена незнања, сад заповиједа свима људима свуда да се покају;
(dkc)
Acts
17
:
31
Јер је поставио дан у који ће судити васиономе свијету по правди преко човјека кога одреди, и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвијех.
(dkc)
Acts
17
:
32
А кад чуше васкрсеније из мртвијех, онда се једни ругаху; а једни рекоше: да те чујемо опет о том.
(dkc)
Acts
17
:
34
А неки људи присташе уза њ и вјероваше; међу којима бјеше и Ђонисије Ареопагитски, и жена по имену Дамара, и други с њима.