(dkc)
Job
32
:
1
Тада престаше она три човјека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан.
(dkc)
Job
32
:
2
А Елијуј си Варахилов од Вуза, рода Рамова, разгњеви се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога;
(dkc)
Job
32
:
3
И на три пријатеља његова разгњеви се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова.
(dkc)
Job
32
:
4
Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер бијаху старији од њега.
(dkc)
Job
32
:
5
Па кад видје Елијуј да нема одговора у устима она три човјека, распали се гњев његов.
(dkc)
Job
32
:
6
И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смијах вам казати што мислим.
(dkc)
Job
32
:
7
Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост.
(dkc)
Job
32
:
8
Али је дух у људима, и дух Свемогућега уразумљује их.
(dkc)
Job
32
:
9
Велики нијесу свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право.
(dkc)
Job
32
:
10
Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим.
(dkc)
Job
32
:
11
Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте бесједу.
(dkc)
Job
32
:
12
Пазио сам, али гле, ниједан од вас не сапре Јова, не одговори на његове ријечи.
(dkc)
Job
32
:
13
Може бити да ћете рећи: нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човјек.
(dkc)
Job
32
:
14
Није на ме управио бесједе, ни ја му нећу одговарати вашим ријечима.
(dkc)
Job
32
:
15
Смели су се, не одговарају више, нестало им је ријечи.
(dkc)
Job
32
:
16
Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају.
(dkc)
Job
32
:
17
Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим.
(dkc)
Job
32
:
18
Јер сам пун ријечи, тијесно је духу у мени.
(dkc)
Job
32
:
19
Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мијех.
(dkc)
Job
32
:
20
Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу.
(dkc)
Job
32
:
21
Нећу гледати ко је ко, и човјеку ћу говорити без ласкања.
(dkc)
Job
32
:
22
Јер не умијем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.