(dkc)
Job
7
:
1
Није ли човјек на војсци на земљи? а дани његови нијесу ли као дани надничарски?
(dkc)
Job
7
:
2
Као што слуга уздише за сјеном и као што надничар чека да сврши,
(dkc)
Job
7
:
3
Тако су мени дати у нашљедство мјесеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
(dkc)
Job
7
:
4
Кад легнем, говорим: кад ћу устати? и кад ће проћи ноћ? и ситим се преврћући се до сванућа.
(dkc)
Job
7
:
5
Тијело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
(dkc)
Job
7
:
6
Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
(dkc)
Job
7
:
7
Опомени се да је мој живот вјетар, да око моје неће више видјети добра,
(dkc)
Job
7
:
8
Нити ће ме видјети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
(dkc)
Job
7
:
9
Као што се облак разилази и нестаје га, тако ко сиђе у гроб, неће изаћи,
(dkc)
Job
7
:
10
Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати мјесто његово.
(dkc)
Job
7
:
11
Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа својега, нарицати у јаду душе своје.
(dkc)
Job
7
:
12
Еда ли сам море или кит, те си намјестио стражу око мене?
(dkc)
Job
7
:
13
Кад речем: потјешиће ме одар мој, постеља ће ми моја облакшати тужњаву,
(dkc)
Job
7
:
14
Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
(dkc)
Job
7
:
15
Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
(dkc)
Job
7
:
16
Додијало ми је; нећу довијека живјети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
(dkc)
Job
7
:
17
Шта је човјек да га много цијениш и да мариш за њ?
(dkc)
Job
7
:
18
Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
(dkc)
Job
7
:
19
Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
(dkc)
Job
7
:
20
Згријешио сам; шта ћу ти чинити, о чувару људски? зашто си ме метнуо себи за биљегу, те сам себи на тегобу?
(dkc)
Job
7
:
21
Зашто ми не опростиш гријех мој и не уклониш моје безакоње? јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.