dkc - Job 30

(dkc) Job 30 : 1 А сада смију ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтио метнути са псима стада својега.

(dkc) Job 30 : 2 А на што би ми и била сила руку њиховијех? у њима бјеше пропала старост.

(dkc) Job 30 : 3 Од сиромаштва и глади самоћаваху бјежећи од суха, мрачна, пуста и опустошена мјеста;

(dkc) Job 30 : 4 Који браху лободу по честама, и смреково коријење бјеше им храна.

(dkc) Job 30 : 5 Између људи бијаху изгоњени и викаше се за њима као за лупежем.

(dkc) Job 30 : 6 Живљаху по страшнијем увалама, по јамама у земљи и у камену.

(dkc) Job 30 : 7 По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

(dkc) Job 30 : 8 Бијаху људи никакви и без имена, мање вриједни него земља.

(dkc) Job 30 : 9 И њима сам сада пјесма, и постах им прича.

(dkc) Job 30 : 10 Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

(dkc) Job 30 : 11 Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

(dkc) Job 30 : 12 С десне стране устају момци, поткидају ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

(dkc) Job 30 : 13 Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

(dkc) Job 30 : 14 Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

(dkc) Job 30 : 15 Страхоте навалише на ме, и као вјетар тјерају душу моју, и као облак прође срећа моја.

(dkc) Job 30 : 16 И сада се душа моја разљева у мени, стигоше ме дани мучни.

(dkc) Job 30 : 17 Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

(dkc) Job 30 : 18 Од тешке силе промијенило се одијело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

(dkc) Job 30 : 19 Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

(dkc) Job 30 : 20 Вичем к теби, а ти ме не слушаш; стојим пред тобом, а ти не гледаш на ме.

(dkc) Job 30 : 21 Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

(dkc) Job 30 : 22 Подижеш ме у вјетар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

(dkc) Job 30 : 23 Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свјема живима.

(dkc) Job 30 : 24 Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

(dkc) Job 30 : 25 Нијесам ли плакао ради онога који бијаше у злу? није ли душа моја жалосна бивала ради убогога?

(dkc) Job 30 : 26 Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах свјетлости, дође мрак.

(dkc) Job 30 : 27 Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

(dkc) Job 30 : 28 Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

(dkc) Job 30 : 29 Брат постах змајевима и друг совама.

(dkc) Job 30 : 30 Поцрњела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

(dkc) Job 30 : 31 Гусле се моје претворише у запијевку, и свирала моја у плач.