(DK)
Luke
14
:
1
I dogodi mu se da dođe u subotu u kuću jednoga kneza farisejskoga da jede hljeb; i oni motrahu na njega.
(DK)
Luke
14
:
2
I gle, bješe pred njim nekakav čovjek na kome bješe debela bolest.
(DK)
Luke
14
:
3
I odgovarajući Isus reče zakonicima i farisejima govoreći: je li slobodno u subotu iscjeljivati?
(DK)
Luke
14
:
4
A oni oćutješe. I dohvativši ga se iscijeli ga i otpusti.
(DK)
Luke
14
:
5
I odgovarajući reče im: koji od vas ne bi svojega magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni?
(DK)
Luke
14
:
6
I ne mogoše mu odgovoriti na to.
(DK)
Luke
14
:
7
A gostima kaza priču, kad opazi kako izbirahu začelja, i reče im:
(DK)
Luke
14
:
8
Kad te ko pozove na svadbu, ne sjedaj u začelje, da ne bude među gostima ko stariji od tebe;
(DK)
Luke
14
:
9
I da ne bi došao onaj koji je pozvao tebe i njega, i rekao ti: podaj mjesto ovome: i onda ćeš sa stidom sjesti na niže mjesto.
(DK)
Luke
14
:
10
Nego kad te ko pozove, došavši sjedi na pošljednje mjesto, da ti reče kad dođe onaj koji te pozva: prijatelju! pomakni se više; tada će tebi biti čast pred onima koji sjede s tobom za trpezom.
(DK)
Luke
14
:
11
Jer svaki koji se podiže, poniziće se; a koji se ponižuje, podignuće se.
(DK)
Luke
14
:
12
A i onome što ih je pozvao reče: kad daješ objed ili večeru, ne zovi prijatelja svojijeh, ni braće svoje, ni rođaka svojijeh, ni susjeda bogatijeh, da ne bi i oni tebe kad pozvali i vratili ti;
(DK)
Luke
14
:
13
Nego kad činiš gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slijepe;
(DK)
Luke
14
:
14
I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti; nego će ti se vratiti o vaskrseniju pravednijeh.
(DK)
Luke
14
:
15
A kad ču to neki od onijeh što sjeđahu s njim za trpezom reče mu: blago onome koji jede hljeba u carstvu Božijemu!
(DK)
Luke
14
:
16
A on mu reče: jedan čovjek zgotovi veliku večeru, i pozva mnoge;
(DK)
Luke
14
:
17
I kad bi vrijeme večeri, posla slugu svojega da kaže zvanima: hajdete, jer je već sve gotovo.
(DK)
Luke
14
:
18
I počeše se izgovarati svi redom; prvi mu reče: kupih njivu, i valja mi ići da je vidim; molim te izgovori me.
(DK)
Luke
14
:
19
I drugi reče: kupih pet jarmova volova, i idem da ih ogledam; molim te, izgovori me.
(DK)
Luke
14
:
20
I treći reče: oženih se, i zato ne mogu doći.
(DK)
Luke
14
:
21
I došavši sluga taj kaza ovo gospodaru svome. Tada se rasrdi domaćin i reče sluzi svome: idi brzo na raskršća i ulice gradske, i dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogaljaste, i slijepe.
(DK)
Luke
14
:
22
I reče sluga: gospodaru, učinio sam kako si zapovjedio, i još mjesta ima.
(DK)
Luke
14
:
23
I reče gospodar sluzi: iziđi na putove i među ograde, te natjeraj da dođu da mi se napuni kuća.
(DK)
Luke
14
:
24
Jer vam kažem da nijedan od onijeh zvanijeh ljudi neće okusiti moje večere. Jer je mnogo zvanijeh, ali je malo izbranijeh.
(DK)
Luke
14
:
25
Iđaše pak s njim mnoštvo naroda, i obazrevši se reče im:
(DK)
Luke
14
:
26
Ako ko dođe k meni a ne mrzi na svojega oca, i na mater, i na ženu, i na djecu, i na braću, i na sestre i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik.
(DK)
Luke
14
:
27
I ko ne nosi krsta svojega i za mnom ne ide, ne može biti moj učenik.
(DK)
Luke
14
:
28
I koji od vas kad hoće da zida kulu ne sjede najprije i ne proračuni šta će ga stati, da vidi ima li da može dovršiti?
(DK)
Luke
14
:
29
Da ne bi, kad postavi temelj i ne uzmože dovršiti, svi koji gledaju stali mu se rugati
(DK)
Luke
14
:
30
Govoreći: ovaj čovjek poče zidati, i ne može da dovrši.
(DK)
Luke
14
:
31
Ili koji car kad pođe s vojskom da se pobije s drugijem carem ne sjede najprije i ne drži vijeću može li s deset hiljada sresti onoga što ide na njega sa dvadeset hiljada?
(DK)
Luke
14
:
32
Ako li ne može, a on pošlje poslanike dok je onaj još daleko i moli da se pomire.
(DK)
Luke
14
:
33
Tako dakle svaki od vas koji se ne odreče svega što ima ne može biti moj učenik.
(DK)
Luke
14
:
34
So je dobra, ali ako so obljutavi, čim će se osoliti?
(DK)
Luke
14
:
35
Niti je potrebna u zemlju ni u gnoj; nego je prospu napolje. Ko ima uši da čuje neka čuje.