(DK)
Luke
19
:
1
I kad uđe u Jerihon i prolažaše kroza nj,
(DK)
Luke
19
:
2
I gle, čovjek po imenu Zakhej, koji bješe starješina carinički, i bješe bogat,
(DK)
Luke
19
:
3
I iskaše da vidi Isusa da ga pozna; i ne mogaše od naroda, jer bješe maloga rasta;
(DK)
Luke
19
:
4
I potrčavši naprijed, pope se na dud da ga vidi; jer mu je onuda trebalo proći.
(DK)
Luke
19
:
5
I kad dođe Isus na ono mjesto, pogledavši gore vidje ga, i reče mu: Zakheju! siđi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući.
(DK)
Luke
19
:
6
I siđe brzo; i primi ga radujući se.
(DK)
Luke
19
:
7
I svi, kad vidješe, vikahu na njega govoreći da grješnome čovjeku dođe u kuću.
(DK)
Luke
19
:
8
A Zakhej stade i reče Gospodu: Gospode! evo pola imanja svojega daću siromasima, i ako sam koga zanio vratiću onoliko četvoro.
(DK)
Luke
19
:
9
A Isus mu reče: danas dođe spasenije kući ovoj; jer je i ovo sin Avraamov.
(DK)
Luke
19
:
10
Jer je sin čovječij došao da nađe i spase što je izgubljeno.
(DK)
Luke
19
:
11
A kad oni to slušahu nastavi kazivati priču; jer bješe blizu Jerusalima, i mišljahu da će se odmah javiti carstvo Božije.
(DK)
Luke
19
:
12
Reče dakle: jedan čovjek od dobra roda otide u daljnu zemlju da primi sebi carstvo, i da se vrati.
(DK)
Luke
19
:
13
Dozvavši pak deset svojijeh sluga dade im deset kesa, i reče im: trgujte dok se ja vratim.
(DK)
Luke
19
:
14
I građani njegovi mržahu na njega, i poslaše za njim poslanike govoreći: nećemo da on caruje nad nama.
(DK)
Luke
19
:
15
I kad se on vrati, pošto primi carstvo, reče da dozovu one sluge kojima dade srebro, da vidi šta je koji dobio.
(DK)
Luke
19
:
16
Tada dođe prvi govoreći: gospodaru! kesa tvoja donese deset kesa.
(DK)
Luke
19
:
17
I reče mu: dobro, dobri slugo; kad si mi u malom bio vjeran evo ti vlast nad deset gradova.
(DK)
Luke
19
:
18
I dođe drugi govoreći: gospodaru! kesa tvoja donese pet kesa.
(DK)
Luke
19
:
19
A on reče i onome: i ti budi nad pet gradova.
(DK)
Luke
19
:
20
I treći dođe govoreći: gospodaru! evo tvoja kesa koju sam zavezao u ubrus i čuvao.
(DK)
Luke
19
:
21
Jer sam se bojao tebe: jer si čovjek tvrd: uzimaš što nijesi ostavio, i žnješ što nijesi sijao.
(DK)
Luke
19
:
22
A gospodar mu reče: po tvojijem ću ti riječima suditi, zli slugo! znao si da sam ja tvrd čovjek, uzimam što nijesam ostavio, i žnjem što nijesam sijao:
(DK)
Luke
19
:
23
Pa zašto nijesi dao mojega srebra trgovcima, i ja došavši primio bih ga s dobitkom?
(DK)
Luke
19
:
24
I reče onima što stajahu pred njim: uzmite od njega kesu i podajte onome što ima deset kesa.
(DK)
Luke
19
:
25
I rekoše mu: gospodaru! on ima deset kesa.
(DK)
Luke
19
:
26
A on im odgovori: jer vam kažem da će se svakome koji ima dati; a od onoga koji nema uzeće se od njega i ono što ima.
(DK)
Luke
19
:
27
A one moje neprijatelje koji nijesu htjeli da ja budem car nad njima, dovedite amo, i isijecite preda mnom.
(DK)
Luke
19
:
28
I kazavši ovo pođe naprijed, i iđaše gore u Jerusalim.
(DK)
Luke
19
:
29
I kad se približi Vitfazi i Vitaniji kod gore koja se zvaše Maslinska, posla dva od učenika svojijeh
(DK)
Luke
19
:
30
Govoreći: idite u to selo prema vama, i kad uđete u njega naći ćete magare privezano na koje nikakav čovjek nikad nije usjedao; odriješite ga i dovedite.
(DK)
Luke
19
:
31
I ako vas ko upita: zašto driješite? ovako mu kažite: ono Gospodu treba.
(DK)
Luke
19
:
32
A kad otidoše poslani, nađoše kao što im kaza.
(DK)
Luke
19
:
33
A kad oni driješahu magare rekoše im gospodari od njega: zašto driješite magare?
(DK)
Luke
19
:
34
A oni rekoše: ono Gospodu treba.
(DK)
Luke
19
:
35
I dovedoše ga k Isusu, i baciše haljine svoje na magare, i posadiše Isusa.
(DK)
Luke
19
:
36
A kad iđaše, prostirahu haljine svoje po putu.
(DK)
Luke
19
:
37
A kad se približi već da siđe s gore Maslinske, poče sve mnoštvo učenika u radosti hvaliti Boga iza glasa za sva čudesa što su vidjeli,
(DK)
Luke
19
:
38
Govoreći: blagosloven car koji ide u ime Gospodnje! mir na nebu i slava na visini!
(DK)
Luke
19
:
39
I neki fariseji iz naroda rekoše mu: učitelju! zaprijeti učenicima svojijem.
(DK)
Luke
19
:
40
I odgovarajući reče im: kažem vam: ako oni ućute, kamenje će povikati.
(DK)
Luke
19
:
41
I kad se približi, ugleda grad i zaplaka za njim
(DK)
Luke
19
:
42
Govoreći: kad bi i ti znao u ovaj tvoj dan što je za mir tvoj! ali je sad sakriveno od očiju tvojijeh.
(DK)
Luke
19
:
43
Jer će doći dani na tebe, i okružiće te neprijatelji tvoji opkopima, i opkoliće te, i obuzeće te sa sviju strana;
(DK)
Luke
19
:
44
I razbiće tebe i djecu tvoju u tebi, i neće ostaviti u tebi kamena na kamenu, zato što nijesi poznao vremena u kojemu si pohođen.
(DK)
Luke
19
:
45
I ušavši u crkvu stade izgoniti one što prodavahu u njoj i kupovahu,
(DK)
Luke
19
:
46
Govoreći im: u pismu stoji: dom moj dom je molitve, a vi načiniste od njega pećinu hajdučku.
(DK)
Luke
19
:
47
I učaše svaki dan u crkvi. A glavari sveštenički i književnici i starješine narodne gledahu da ga pogube.
(DK)
Luke
19
:
48
I ne nalažahu šta bi mu učinili; jer sav narod iđaše za njim, i slušahu ga.