DK - Luk 24

(DK) Luke 24 : 1 A u prvi dan nedjeljni dođoše vrlo rano na grob, i donesoše mirise što pripraviše, i neke druge žene s njima;

(DK) Luke 24 : 2 Ali nađoše kamen odvaljen od groba.

(DK) Luke 24 : 3 I ušavši ne nađoše tijela Gospoda Isusa.

(DK) Luke 24 : 4 I kad se one čuđahu tome, gle, dva čovjeka staše pred njima u sjajnijem haljinama;

(DK) Luke 24 : 5 A kad se one uplašiše i oboriše lica k zemlji, rekoše im: što tražite živoga među mrtvima?

(DK) Luke 24 : 6 Nije ovdje; nego ustade; opomenite se kako vam kaza kad bješe još u Galileji,

(DK) Luke 24 : 7 Govoreći da sin čovječij treba da se preda u ruke ljudi grješnika i da se razapne i treći dan da ustane.

(DK) Luke 24 : 8 I opomenuše se riječi njegovijeh.

(DK) Luke 24 : 9 I vrativši se od groba javiše sve ovo jedanaestorici i svima ostalijem.

(DK) Luke 24 : 10 A to bijaše Magdalina Marija i Jovana i Marija Jakovljeva i ostale s njima koje kazaše ovo apostolima.

(DK) Luke 24 : 11 I njima se učiniše njihove riječi kao laž, i ne vjerovaše im.

(DK) Luke 24 : 12 A Petar ustavši otrča ka grobu, i natkučivši se vidje same haljine gdje leže, i otide čudeći se u sebi šta bi.

(DK) Luke 24 : 13 I gle, dvojica od njih iđahu u onaj dan u selo koje bijaše daleko od Jerusalima šeset potrkališta i zvaše se Emaus.

(DK) Luke 24 : 14 A oni govorahu među sobom o svima ovijem događajima.

(DK) Luke 24 : 15 I kad se oni razgovarahu i zapitivahu jedan drugoga, i Isus približi se, i iđaše s njima.

(DK) Luke 24 : 16 A oči im se držahu da ga ne poznaše.

(DK) Luke 24 : 17 A on im reče: kakav je to razgovor koji imate među sobom idući, i što ste neveseli?

(DK) Luke 24 : 18 A jedan po imenu Kleopa, odgovarajući reče mu: zar si ti jedan od crkvara u Jerusalimu koji nijesi čuo šta je u njemu bilo ovijeh dana?

(DK) Luke 24 : 19 I reče im: šta? A oni mu rekoše: za Isusa Nazarećanina, koji bješe prorok, silan u djelu i u riječi pred Bogom i pred svijem narodom;

(DK) Luke 24 : 20 Kako ga predadoše glavari sveštenički i knezovi naši te se osudi na smrt, i razapeše ga?

(DK) Luke 24 : 21 A mi se nadasmo da je on onaj koji će izbaviti Izrailja; ali svrh svega toga ovo je danas treći dan kako to bi.

(DK) Luke 24 : 22 A uplašiše nas i žene neke od našijeh koje su bile rano na grobu,

(DK) Luke 24 : 23 I ne našavši tijela njegova dođoše govoreći da su im se anđeli javili koji su kazali da je on živ.

(DK) Luke 24 : 24 I idoše jedni od našijeh na grob, i nađoše tako kao što i žene kazaše, ali njega ne vidješe.

(DK) Luke 24 : 25 I on im reče: o bezumni i sporoga srca za vjerovanje svega što govoriše proroci!

(DK) Luke 24 : 26 Nije li to trebalo da Hristos pretrpi i da uđe u slavu svoju?

(DK) Luke 24 : 27 I počevši od Mojsija i od sviju proroka kazivaše im što je za njega u svemu pismu.

(DK) Luke 24 : 28 I približiše se k selu u koje iđahu, i on činjaše se da hoće dalje da ide.

(DK) Luke 24 : 29 I oni ga ustavljahu govoreći: ostani s nama, jer je dan nagao, i blizu je noć. I uđe s njima da noći.

(DK) Luke 24 : 30 I kad sjeđaše s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivši prelomi ga i dade im.

(DK) Luke 24 : 31 Tada se njima otvoriše oči i poznaše ga. I njega nestade.

(DK) Luke 24 : 32 I oni govorahu jedan drugome: ne goraše li naše srce u nama kad nam govoraše putem i kad nam kazivaše pismo?

(DK) Luke 24 : 33 I ustavši onaj čas, vratiše se u Jerusalim, i nađoše u skupu jedanaestoricu i koji bijahu s njima,

(DK) Luke 24 : 34 Koji govorahu: zaista ustade Gospod, i javi se Simonu.

(DK) Luke 24 : 35 I oni kazaše što bi na putu, i kako ga poznaše kad prelomi hljeb.

(DK) Luke 24 : 36 A kad oni ovo govorahu, i sam Isus stade među njima, i reče im: mir vam.

(DK) Luke 24 : 37 A oni se uplašiše, i poplašeni budući, mišljahu da vide duha.

(DK) Luke 24 : 38 I reče im: šta se plašite? I zašto takove misli ulaze u srca vaša?

(DK) Luke 24 : 39 Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom; opipajte me i vidite; jer duh tijela i kostiju nema kao što vidite da ja imam.

(DK) Luke 24 : 40 I ovo rekavši pokaza im ruke i noge.

(DK) Luke 24 : 41 A dok oni još ne vjerovahu od radosti i čuđahu se reče im: imate li ovdje što za jelo?

(DK) Luke 24 : 42 A oni mu daše komad ribe pečene, i meda u satu.

(DK) Luke 24 : 43 I uzevši izjede pred njima.

(DK) Luke 24 : 44 I reče im: ovo su riječi koje sam vam govorio još dok sam bio s vama, da sve treba da se svrši što je za mene napisano u zakonu Mojsijevu i u prorocima i u psalmima.

(DK) Luke 24 : 45 Tada im otvori um da razumiju pismo.

(DK) Luke 24 : 46 I reče im: tako je pisano, i tako je trebalo da Hristos postrada i da ustane iz mrtvijeh treći dan;

(DK) Luke 24 : 47 I da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oproštenje grijeha po svijem narodima počevši od Jerusalima.

(DK) Luke 24 : 48 A vi ste svjedoci ovome.

(DK) Luke 24 : 49 I gle, ja ću poslati obećanje oca svojega na vas; a vi sjedite u gradu Jerusalimskome dok se ne obučete u silu s visine.

(DK) Luke 24 : 50 I izvede ih napolje do Vitanije, i podignuvši ruke svoje blagoslovi ih.

(DK) Luke 24 : 51 I kad ih blagosiljaše, otstupi od njih, i uznošaše se na nebo.

(DK) Luke 24 : 52 I oni mu se pokloniše, i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću.

(DK) Luke 24 : 53 I bijahu jednako u crkvi hvaleći i blagosiljajući Boga. Amin.