(JB)
Luke
7
:
1
Pošto dovrši sve te svoje besjede narodu, uđe u Kafarnaum.
(JB)
Luke
7
:
2
Nekomu satniku bijaše bolestan sluga, samo što ne izdahnu, a bijaše mu veoma drag.
(JB)
Luke
7
:
3
Kad je satnik čuo za Isusa, posla k njemu starješine židovske moleći ga da dođe i ozdravi mu slugu.
(JB)
Luke
7
:
4
Kad oni dođoše Isusu, usrdno ga moljahu: Dostojan je da mu to učiniš
(JB)
Luke
7
:
5
jer voli naš narod, i sinagogu nam je sagradio.
(JB)
Luke
7
:
6
Isus se uputi s njima. I kad bijaše već kući nadomak, posla satnik prijatelje s porukom: Gospodine, ne muči se. Nisam dostojan da uđeš pod krov moj.
(JB)
Luke
7
:
7
Zato se i ne smatrah dostojnim doći k tebi. Nego - reci riječ da ozdravi sluga moj.
(JB)
Luke
7
:
8
Ta i ja, premda sam vlasti podređen, imam pod sobom vojnike pa reknem jednomu: 'Idi' - i ode, drugomu: 'Dođi' - i dođe, a sluzi svomu: 'Učini to' - i učini.
(JB)
Luke
7
:
9
Čuvši to, zadivi mu se Isus pa se okrenu mnoštvu koje je išlo za njim i reče: Kažem vam, ni u Izraelu na nađoh tolike vjere.
(JB)
Luke
7
:
10
Kad se oni koji su bili poslani vratiše kući, nađoše slugu zdrava.
(JB)
Luke
7
:
11
Nakon toga uputi se Isus u grad zvani Nain. Pratili ga njegovi učenici i silan svijet.
(JB)
Luke
7
:
12
Kad se približi gradskim vratima, gle, upravo su iznosili mrtvaca, sina jedinca u majke, majke udovice. Pratilo ju mnogo naroda iz grada.
(JB)
Luke
7
:
13
Kad je Gospodin ugleda, sažali mu se nad njom i reče joj: Ne plači!
(JB)
Luke
7
:
14
Pristupi zatim, dotače se nosila; nosioci stadoše, a on reče: Mladiću, kažem ti, ustani!
(JB)
Luke
7
:
15
I mrtvac se podiže i progovori, a on ga dade njegovoj majci.
(JB)
Luke
7
:
16
Sve obuze strah te slavljahu Boga govoreći: Prorok velik usta među nama! Pohodi Bog narod svoj!
(JB)
Luke
7
:
17
I proširi se taj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolici.
(JB)
Luke
7
:
18
Sve to dojaviše Ivanu njegovi učenici. On dozva dvojicu svojih učenika
(JB)
Luke
7
:
19
i posla ih Gospodinu da ga pitaju: Jesi li ti Onaj koji ima doći ili drugoga da čekamo?
(JB)
Luke
7
:
20
Došavši k njemu, rekoše ti ljudi: Ivan Krstitelj posla nas k tebi da pitamo: 'Jesi li ti Onaj koji ima doći ili drugoga da čekamo?'
(JB)
Luke
7
:
21
Upravo u taj čas Isus je ozdravio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova i mnoge je slijepe podario vidom.
(JB)
Luke
7
:
22
Tada im odgovori: Pođite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: Slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se navješćuje evanđelje.
(JB)
Luke
7
:
23
I blago onom tko se ne sablazni o mene.
(JB)
Luke
7
:
24
Kad Ivanovi glasnici odoše, poče Isus govoriti mnoštvu o Ivanu: Što ste izašli u pustinju gledati? Trsku koju vjetar ljulja?
(JB)
Luke
7
:
25
Ili što ste izašli vidjeti: Čovjeka u mekušaste haljine odjevena? Eno, oni u sjajnoj odjeći i raskošju po kraljevskim su dvorima.
(JB)
Luke
7
:
26
Ili što ste izašli vidjeti? Proroka? Uistinu, kažem vam, i više nego proroka!
(JB)
Luke
7
:
27
On je onaj o kome je pisano: Evo, šaljem glasnika svoga pred licem tvojim da pripravi put pred tobom.
(JB)
Luke
7
:
28
Kažem vam: među rođenima od žene nitko nije veći od Ivana. A ipak, i najmanji u kraljevstvu Božjem veći je od njega.
(JB)
Luke
7
:
29
Sav narod koji ga je slušao, pa i carinici, uvidješe pravednost Božju: pokrstiše se Ivanovim krstom.
(JB)
Luke
7
:
30
Naprotiv, farizeji i zakonoznanci ometoše što je Bog s njima naumio jer ne htjedoše da ih Ivan krsti.
(JB)
Luke
7
:
31
S kime dakle da prispodobim ljude ovog naraštaja? Komu su nalik?
(JB)
Luke
7
:
32
Nalik su djeci što sjede na trgu pa jedni drugima po poslovici dovikuju: 'Zasvirasmo vam i ne zaigraste! Zakukasmo i ne zaplakaste!'
(JB)
Luke
7
:
33
Doista, došao je Ivan Krstitelj. Nije kruha jeo ni vina pio, a velite: 'Đavla ima!'
(JB)
Luke
7
:
34
Došao je Sin Čovječji koji jede i pije, a govorite: 'Evo izjelice i vinopije, prijatelja carinika i grešnika!'
(JB)
Luke
7
:
35
Ali opravda se Mudrost pred svom djecom svojom.
(JB)
Luke
7
:
36
Neki farizej pozva Isusa da bi blagovao s njime. On uđe u kuću farizejevu i priđe stolu.
(JB)
Luke
7
:
37
Kad eto neke žene koja bijaše grešnica u gradu. Dozna da je Isus za stolom u farizejevoj kući pa ponese alabastrenu posudicu pomasti
(JB)
Luke
7
:
38
i stade odostrag kod njegovih nogu. Sva zaplakana poče mu suzama kvasiti noge: kosom ih glave svoje otirala, cjelivala i mazala pomašću.
(JB)
Luke
7
:
39
Kad to vidje farizej koji ga pozva, pomisli: Kad bi ovaj bio Prorok, znao bi tko i kakva je to žena koja ga se dotiče: da je grešnica.
(JB)
Luke
7
:
40
A Isus, da mu odgovori, reče: Šimune, imam ti nešto reći. A on će: Učitelju, reci! A on:
(JB)
Luke
7
:
41
Neki vjerovnik imao dva dužnika. Jedan mu dugovaše pet stotina denara, drugi pedeset.
(JB)
Luke
7
:
42
Budući da nisu imali odakle vratiti, otpusti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?
(JB)
Luke
7
:
43
Šimun odgovori: Predmnijevam, onaj kojemu je više otpustio. Reče mu Isus: Pravo si prosudio.
(JB)
Luke
7
:
44
I okrenut ženi reče Šimunu: Vidiš li ovu ženu? Uđoh ti u kuću, nisi mi vodom noge polio, a ona mi suzama noge oblila i kosom ih svojom otrla.
(JB)
Luke
7
:
45
Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđe, ne presta mi noge cjelivati.
(JB)
Luke
7
:
46
Uljem mi glave nisi pomazao, a ona mi pomašću noge pomaza.
(JB)
Luke
7
:
47
Stoga, kažem ti, oprošteni su joj grijesi mnogi jer ljubljaše mnogo. Komu se malo oprašta, malo ljubi.
(JB)
Luke
7
:
48
A ženi reče: Oprošteni su ti grijesi.
(JB)
Luke
7
:
49
Sustolnici počeli nato među sobom govoriti: Tko je ovaj da i grijehe oprašta?
(JB)
Luke
7
:
50
A on reče ženi: Vjera te tvoja spasila! Idi u miru!