(JB)
Luke
1
:
1
Kad već mnogi poduzeše sastaviti izvješće o događajima koji se ispuniše među nama -
(JB)
Luke
1
:
2
kako nam to predadoše oni koji od početka bijahu očevici i sluge Riječi -
(JB)
Luke
1
:
3
pošto sam sve, od početka, pomno ispitao, naumih i ja tebi, vrli Teofile, sve po redu napisati
(JB)
Luke
1
:
4
da se tako osvjedočiš o pouzdanosti svega u čemu si poučen.
(JB)
Luke
1
:
5
U dane Heroda, kralja judejskoga, bijaše neki svećenik imenom Zaharija iz razreda Abijina. Žena mu bijaše od kćeri Aronovih, a ime joj Elizabeta.
(JB)
Luke
1
:
6
Oboje bijahu pravedni pred Bogom: živjeli su besprijekorno po svim zapovijedima i odredbama Gospodnjim.
(JB)
Luke
1
:
7
No nisu imali djeteta jer Elizabeta bijaše nerotkinja, a oboje već poodmakle dobi.
(JB)
Luke
1
:
8
Dok je Zaharija jednom po redu svoga razreda obavljao svećeničku službu pred Bogom,
(JB)
Luke
1
:
9
ždrijebom ga zapade po bogoslužnom običaju da uđe u Svetište Gospodnje i prinese kad.
(JB)
Luke
1
:
10
Za vrijeme kađenice sve je ono mnoštvo naroda vani molilo.
(JB)
Luke
1
:
11
A njemu se ukaza anđeo Gospodnji. Stajao je s desne strane kadionoga žrtvenika.
(JB)
Luke
1
:
12
Ugledavši ga, Zaharija se prepade i strah ga spopade.
(JB)
Luke
1
:
13
No anđeo mu reče: Ne boj se, Zaharija! Uslišana ti je molitva: žena će ti Elizabeta roditi sina. Nadjenut ćeš mu ime Ivan.
(JB)
Luke
1
:
14
Bit će ti radost i veselje i rođenje će njegovo mnoge obradovati.
(JB)
Luke
1
:
15
Bit će doista velik pred Gospodinom. Ni vina ni drugoga opojnog pića neće piti. Duha Svetoga bit će pun već od majčine utrobe.
(JB)
Luke
1
:
16
Mnoge će sinove Izraelove obratiti Gospodinu, Bogu njihovu.
(JB)
Luke
1
:
17
Ići će pred njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srce otaca k sinovima i nepokorne k razumnosti pravednih te spremi Gospodinu narod pripravan.
(JB)
Luke
1
:
18
Nato Zaharija reče anđelu: Po čemu ću ja to razaznati. Ta star sam i žena mi poodmakle dobi.
(JB)
Luke
1
:
19
Anđeo mu odgovori: Ja sam Gabriel koji stojim pred Bogom. Poslan sam da govorim s tobom i da ti donesem ovu radosnu poruku.
(JB)
Luke
1
:
20
I evo, budući da nisi povjerovao mojim riječima, koje će se ispuniti u svoje vrijeme, zanijemjet ćeš i nećeš moći govoriti do dana dok se to ne zbude.
(JB)
Luke
1
:
21
Narod je iščekivao Zahariju i čudio se što se toliko zadržao u Svetištu.
(JB)
Luke
1
:
22
Kad je napokon izašao, nije im mogao ništa reći pa zaključiše da je u Svetištu imao viđenje. Nastojao im se doduše izraziti znakovima, ali osta nijem.
(JB)
Luke
1
:
23
Kad se navršiše dani njegove službe, otiđe kući.
(JB)
Luke
1
:
24
Nakon tih dana zatrudnje Elizabeta, njegova žena. Krila se pet mjeseci govoreći:
(JB)
Luke
1
:
25
Evo, to mi je učinio Gospodin u dane kad mu se svidje skinuti s mene sramotu među ljudima.
(JB)
Luke
1
:
26
U šestome mjesecu posla Bog anđela Gabriela u galilejski grad imenom Nazaret
(JB)
Luke
1
:
27
k djevici zaručenoj s mužem koji se zvao Josip iz doma Davidova; a djevica se zvala Marija.
(JB)
Luke
1
:
28
Anđeo uđe k njoj i reče: Zdravo, milosti puna! Gospodin s tobom!
(JB)
Luke
1
:
29
Na tu se riječ ona smete i stade razmišljati kakav bi to bio pozdrav.
(JB)
Luke
1
:
30
No anđeo joj reče: Ne boj se, Marijo! Ta našla si milost u Boga.
(JB)
Luke
1
:
31
Evo, začet ćeš i roditi sina i nadjenut ćeš mu ime Isus.
(JB)
Luke
1
:
32
On će biti velik i zvat će se Sin Svevišnjega. Njemu će Gospodin Bog dati prijestolje Davida, oca njegova,
(JB)
Luke
1
:
33
i kraljevat će nad domom Jakovljevim uvijeke i njegovu kraljevstvu neće biti kraja.
(JB)
Luke
1
:
34
Nato će Marija anđelu: Kako će to biti kad ja muža ne poznajem?
(JB)
Luke
1
:
35
Anđeo joj odgovori: Duh Sveti sići će na te i sila će te Svevišnjega osjeniti. Zato će to čedo i biti sveto, Sin Božji.
(JB)
Luke
1
:
36
A evo tvoje rođakinje Elizabete: i ona u starosti svojoj zače sina. I njoj, nerotkinjom prozvanoj, ovo je već šesti mjesec.
(JB)
Luke
1
:
37
Ta Bogu ništa nije nemoguće!
(JB)
Luke
1
:
38
Nato Marija reče: Evo službenice Gospodnje, neka mi bude po tvojoj riječi! I anđeo otiđe od nje.
(JB)
Luke
1
:
39
Tih dana usta Marija i pohiti u Gorje, u grad Judin.
(JB)
Luke
1
:
40
Uđe u Zaharijinu kuću i pozdravi Elizabetu.
(JB)
Luke
1
:
41
Čim Elizabeta začu Marijin pozdrav, zaigra joj čedo u utrobi. I napuni se Elizabeta Duha Svetoga
(JB)
Luke
1
:
42
i povika iz svega glasa: Blagoslovljena ti među ženama i blagoslovljen plod utrobe tvoje!
(JB)
Luke
1
:
43
Ta otkuda meni da mi dođe majka Gospodina mojega?
(JB)
Luke
1
:
44
Gledaj samo! Tek što mi do ušiju doprije glas pozdrava tvojega, zaigra mi od radosti čedo u utrobi.
(JB)
Luke
1
:
45
Blažena ti što povjerova da će se ispuniti što ti je rečeno od Gospodina!
(JB)
Luke
1
:
46
Tada Marija reče: Veliča duša moja Gospodina,
(JB)
Luke
1
:
47
klikće duh moj u Bogu, mome Spasitelju,
(JB)
Luke
1
:
48
što pogleda na neznatnost službenice svoje: odsad će me, evo, svi naraštaji zvati blaženom.
(JB)
Luke
1
:
49
Jer velika mi djela učini Svesilni, sveto je ime njegovo!
(JB)
Luke
1
:
50
Od koljena do koljena dobrota je njegova nad onima što se njega boje.
(JB)
Luke
1
:
51
Iskaza snagu mišice svoje, rasprši oholice umišljene.
(JB)
Luke
1
:
52
Silne zbaci s prijestolja, a uzvisi neznatne.
(JB)
Luke
1
:
53
Gladne napuni dobrima, a bogate otpusti prazne.
(JB)
Luke
1
:
54
Prihvati Izraela, slugu svoga, kako obeća ocima našim:
(JB)
Luke
1
:
55
spomenuti se dobrote svoje prema Abrahamu i potomstvu njegovu dovijeka.
(JB)
Luke
1
:
56
Marija osta s Elizabetom oko tri mjeseca, a onda se vrati kući.
(JB)
Luke
1
:
57
Elizabeti se međutim navršilo vrijeme da rodi. I porodi sina.
(JB)
Luke
1
:
58
Kad su njezini susjedi i rođaci čuli da joj Gospodin obilno iskaza dobrotu, radovahu se s njome.
(JB)
Luke
1
:
59
Osmoga se dana okupe da obrežu dječaka. Htjedoše ga prozvati imenom njegova oca - Zaharija,
(JB)
Luke
1
:
60
no mati se njegova usprotivi: Nipošto, nego zvat će se Ivan!
(JB)
Luke
1
:
61
Rekoše joj na to: Ta nikoga nema od tvoje rodbine koji bi se tako zvao.
(JB)
Luke
1
:
62
Tada znakovima upitaju oca kojim ga imenom želi prozvati.
(JB)
Luke
1
:
63
On zaiska pločicu i napisa Ivan mu je ime! Svi se začude,
(JB)
Luke
1
:
64
a njemu se umah otvoriše usta i jezik te progovori blagoslivljajući Boga.
(JB)
Luke
1
:
65
Strah obuze sve njihove susjede, a po svem su se Gorju judejskom razglašavali svi ti događaji.
(JB)
Luke
1
:
66
I koji su god čuli, razmišljahu o tome pitajući se: Što li će biti od ovoga djeteta? Uistinu, ruka Gospodnja bijaše s njime.
(JB)
Luke
1
:
67
A Zaharija, otac njegov, napuni se Duha Svetoga i stade prorokovati: što pohodi i otkupi narod svoj!
(JB)
Luke
1
:
68
A Zaharija, otac njegov, napuni se Duha Svetoga i stade prorokovati: što pohodi i otkupi narod svoj!
(JB)
Luke
1
:
69
Podiže nam snagu spasenja u domu Davida, sluge svojega,
(JB)
Luke
1
:
70
kao što obeća na usta svetih proroka svojih odvijeka:
(JB)
Luke
1
:
71
spasiti nas od neprijatelja naših i od ruke sviju koji nas mrze;
(JB)
Luke
1
:
72
iskazati dobrotu ocima našim i sjetiti se svetog Saveza svojega,
(JB)
Luke
1
:
73
zakletve kojom se zakle Abrahamu, ocu našemu: da će nam dati
(JB)
Luke
1
:
74
te mu, izbavljeni iz ruku neprijatelja, služimo bez straha
(JB)
Luke
1
:
75
u svetosti i pravednosti pred njim u sve dane svoje.
(JB)
Luke
1
:
76
A ti, dijete, prorok ćeš se Svevišnjega zvati jer ćeš ići pred Gospodinom da mu pripraviš putove,
(JB)
Luke
1
:
77
da pružiš spoznaju spasenja narodu njegovu po otpuštenju grijeha njihovih,
(JB)
Luke
1
:
78
darom premilosrdnog srca Boga našega po kojem će nas pohoditi Mlado sunce s visine
(JB)
Luke
1
:
79
da obasja one što sjede u tmini i sjeni smrtnoj, da upravi noge naše na put mira.
(JB)
Luke
1
:
80
Dječak je međutim rastao i duhom jačao. Boravio je u pustinji sve do dana svoga javnog nastupa pred Izraelom.